Privredu Srbije na početku 2010. godine karakteriše nepovoljna poslovna klima. Privreda ima rastuću nelikvidnost, ali i sve izraženiju neizvesnost oko ketanja deviznog kursa domaće valute.

Osim toga, konstrukcione greške u temeljima srpske ekonomije nisu otklonjene, a one se odnose na neizmenjenu, većim delom, netržišnu privrednu strukturu, netransformisanu pravnu infrastrukturu i preglomaznu državnu administraciju. Ovo je između otalog istaknuto na konferenciji za novinare u beogradskom Instititu za tržišna istraživanja (IZIT).

Po rečima saradnika Instituta Saše Đogovića, krajem prošle godine registrovani su izvesni pozitivni signali, ali to su sramežljivi pomaci kod većeg dela ekonomskih indikatora. On je naglasio da je to bio razultat blagog otopljavanja oštrice svetske ekonomske krize, a ne produkt novih investicija, posebno onih u proizvodni i izvozni sektor, što bi popravilo postojeće tehnološke i proizvodne performanse srpske industrije i otvorilo prostor za izgradnju zdravih temelja na kojima bi počivao privredni rast zemlje. Virus globalne krize, podvukao je Đogović, samo je razotkrio krizu koja je ovde već postojala, pa smo videli da pored privredne krize imamo i celokupnu društvenu krizu.

Prema mišljenju Đogovića sa postojećom strukturom industrijskih kapaciteta neće biti boljitka i rasta proizvodnje u Srbiji.Prema analizi IZIT-a prošle godine u Srbiji je bio pad industrijske proizvodnje od 12,1 odsto, inflacija je u vreme recesije bila visoka i to čak 6,6 odsto. Prošle godine u Srbiji je usled drastičnog pada izvoznih i uvoznih aktivnosti trgovinski deficit sa svetom iznosio 7,23 milijarde dolara. Nije dobro što je na uvoznoj strani dominirala roba široke potrošnje, a cilj je da to bude oprema i sirovine, što bi uticalo na rast proizvodnje.

Direktor IZIT-a dr Miloje Kanjevac je naglasio da je danas kurs dinara i njegova stabilnost u Srbiji najkritičnije pitanje ukupne privredne stabilnosti. Prema njegovom mišljenju kurs bi postepeno trebao da dostigne blizu 150 dinara, da se na tom nivou stabilizuje i to bi odgovoralo, pre svega, srpskim izvoznicima.

Govoreći o dugovima Srbije, Kanjevac je podvukao, da su oni od demokratskih promena kada su iznosili 10,8 milijardi dolara povećani na 33 milijarde dolara. Problem je u tome što smo se previše zadužili i rasprodali društvenu imovinu, a nismo podigli nove kapacitete za proizvodnju.

Kada je reč o deviznim rezervama one su na visokom nivou, iznose 17,3 milijardi dolara. U tome nija dobro što su one popunjene putem zaduživanja kod MMF-a.

Kada je reč šta očekuje srpsku privredu u narednom periodu, pema podacima istraživanja IZIT-a četvrtina privrednika pesimistički očekuje naredni period, a 23 odsto u to poslovanje ulazi sa optimizmom. Čak 45 odsto anktiratnih privrednika računa sa rastom proizvodnje, a njih 19 odsto predviđa pad porudžbina.