Skip to content

Regionalna privredna komora Leskovac

English Srpski
Home arrow Ekonomski odnosi arrow Evropske integracije arrow Evropska Unija kao poslovno okruženje
Evropska Unija kao poslovno okruženje Print E-mail

Evropska unija predstavlja posebno poslovno okruženje koje po svojim specifičnostima ne liči ni na jedno drugo u svetu.  U tom smislu, za sve ekonomske subjekte koji posluju na tržištu država članica EU ili na jedinstvenom tržištu EU, od posebne je važnosti da znaju kako da ove specifičnoste pretvore u svoje šanse, a ne pretnje.

Evropska unija je međunarodna organizacija sa visokim stepenom ekonomske integracije. U osnovi evropskih integracija stoje 4 osnovne slobode jedinstvenog tržišta EU koje omogućavaju kretanje robe, usluga, kapitala i ljudi unutar granica EU, onako kako je to moguće na nacionalnim tržštima. Od 1. januara 1999. funkcioniše jedinstvena evropska moneta – evro iza koje stoji Ekonomska i monetarna unija EU (EMU), koju čine 16 od 27 država članica EU. Iako postoje države članice koje su ispregovarale opciju nepridruživanja EMU, ona za većinu ostaje cilj koji se dostiže ispunjavanjem takozvanih kriterijuma iz Mastrihta.

 Da bi EU uspešno sprovela u delo viziju jedinstvenog tržišta i monetarne unije, države članice su predale jedan deo svog suvereniteta koji se odnosi na kreiranje poslovnog okruženja na institucije Evropske unije. Instutucionalni trougao EU: Evropska komisijaSavet ministara EU Evropski parlament su najznačajniji zakonodavni akteri u EU. Zakoni EU (uredbe/regulative, uputstva/direktive, odluke i smernice) koji definišu pravila i procedure za obavljanje poslovne delatnosti na EU, na celoj terotiriji EU važe podjednako, a Evropski sud pravde osigurava jednaku sudsku kontrolu ovih akata. Ipak, postoje razlike u regulaciji, stepenu harmonizacije i nivou odlučivanja koji se primenjuje u različitim oblastima koje se odnose na sektorsko i horizontalno zakonodavstvo i politike u EU.

Dobar primer je sprovođenje slobode kretanje roba u EU koja je zagarantovana osnivačkim ugovorima EU. Načelno, možemo razlikovati 3 nivoa regulacije u sferi tehničkog zakonodavstva, odnosno tri mehanizma za sprovođenje slobode kretanja roba. Prvi se odnosi na tzv. osetljivu robu (prehrambeni, hemijski, kozmetički i sl. proizvodi) za koje Evropska unija definiše stroga pravila za stavljanje na tržište i gde države članice sprovode ove vrlo detaljne zahteve donesene na nivou EU. Drugi se odnosi na proizvode koji se regulišu uputstvima novog pristupa kojima se određuju samo minimalni zahtevi koji proizvod mora da ispuni kako bi bio stavljen u promet u EU i kako bi mu bila garantovana nesmetana distribucija unutar EU. U trećoj grupi nalaze se svi oni porizvodi čiji se promet reguliše na nivou država članica ali za koje važi princip uzajmnog priznavanja, koji omogućava promet unutar granica EU.

Slično se odnosi i na horizontalne politike. Trgovinska politika EU je recimo, potpuno centralizovana na nivou EU, dok je nadležnost u politici zaštite konkurencije podeljenja između država članica i EU, a poreska politika se određuje na nivou država članica, uz minimalnu harmonizaciju na nivou EU.

Vizija razvoja Evrope koja je postavljna još pedesetih godina XX veka je Evropa bez granica, a ekonomska dimenzija ove veizije je otišla najdalje. Nacionalne granice su najprohodnije upravo u ekonomskoj sferi. Evropska unija je tako postala jedno od najvećih tržišta na svetu sa jednim izazovnim regulatornim mehanizmom. Za preduzeća koja tek osvajaju evropsko tržište, ali i za tržišta koja tek usvajaju nova evropska pravila, jedan od ključeva uspeha jeste razumevanje evropskih pravila i procedura, kako bi ona radila za njih, a ne obratno.

 
< Pred

Sajmovi u 2014. god